"Elyazma kitapları" İlmiy Araştırma Merkezi
Главная | Каталог статей | Регистрация | Вход
 
Четверг, 24/05/09, 11:19
Приветствую Вас Гость | RSS
Navigatsiya
Kategoriyalar
Antroponimika [1]
Edebiyatşınaslıq [21]
Folklor [13]
Sahnacılıq [4]
Tarih [11]
Tenqid [4]
Tilşınaslıq [19]
Kitaphanecilik [0]
Matbuat [32]
Maarifçilik [2]
Medeniyet [6]
Mimarcılıq [1]
Müzeşınaslıq [1]
Soyadlar bazası
"Tamırlarıñnı ögren"
Aqmescit Devlet Arşivinde
Soyadıñnı tap!
Statistics
Продвижение неизбежно Апдейты поисковых систем
Онлайн всего: 1
Гостей: 1
Пользователей: 0
Главная » Статьи

Всего материалов в каталоге: 115
Показано материалов: 51-60
Страницы: « 1 2 ... 4 5 6 7 8 ... 11 12 »

1905 Meşrutiyet inkılabından sonra Rusya'da yaşayan bütün Türk boylarında olduğu gibi, Kırım Türkleri'nde de millî edebiyat yolunda çalışmalara hız verilmiştir. Bu dönemin Kırım edebiyatının en verimli seneleri olmasını şu sebeplere bağlayabiliriz.
Edebiyatşınaslıq | Просмотров: 1278 | Добавил: tairk | Дата: 11/03/09 | Комментарии (0)

Karlar irip,ortalık cibip baslasada kırga, tarlaga nege ketiliyiktiy tuvul edi taga.Avuldun orta caslardakı akaylarıda gene orta cerdeki kavege cıyılıp oturup anlatmaga devam ettiler.Karlar irip bolganga koyların şobanga kosup,sıyırlarında tuvarşıga cibergenge bek işi kalmagan Börsöyünde kavege şıgabasladı.
Folklor | Просмотров: 1259 | Добавил: tairk | Дата: 11/03/09 | Комментарии (0)

Серед народів Кримського півострова особливий інтерес сьогодні викликає життя і народна творчість кримських татар. Складна історична доля цього народу позначилася на фольклорних творах, які під впливом інших культур творчо засвоювали елементи цих культур, але не втрачали національної самобутності.
Folklor | Просмотров: 1774 | Добавил: tairk | Дата: 11/03/09 | Комментарии (0)

Сегодня, несмотря на небольшую численность во всем мире и общую тенденцию к исчезновению, ещё напоминают о себе караимы (караи) тюрки. Крымские караимы – коренной народ Крыма, говорит на языке тюркской языковой семьи, объединён общностью крови, языка и обычаев, осознает свою собственную этническую индивидуальность, культурное своеобразие и религиозную самобытность
Folklor | Просмотров: 1959 | Добавил: tairk | Дата: 11/03/03 | Комментарии (0)

В статье предлагается методика работы над новыми словами на уроках крымскотатарского языка в школе. Порядок работы, включающий несколько этапов, позволяет детям усвоить новые слова уже на уроке и использовать их в своей речи.
In clause the technique, developed by us, of formation of lexical skills at lessons of Crimean Tatar language at school is offered. The operating procedure including some stages, allows children to acquire new words already at a lesson and to use them in the speech.
Tilşınaslıq | Просмотров: 2568 | Добавил: tairk | Дата: 11/03/03 | Комментарии (0)

Крымскотатарский язык, являясь вполне сформировавшимся языком, имеет довольно развитую и очень интересную грамматику. На сегодняшний день проводится много различных научных исследований в каждой области грамматики крымскотатарского языка.
Tilşınaslıq | Просмотров: 3804 | Добавил: tairk | Дата: 11/03/03 | Комментарии (0)

Антропонимика – ономастиканынъ (адлар акъкъындаки илимнинъ) бир къысмы оларакъ, инсан адларыны, сойадларыны ве лагъапларыны огренген бир илимдир.
Tilşınaslıq | Просмотров: 2781 | Добавил: tairk | Дата: 11/03/03 | Комментарии (0)

Сонъки йыллары 1941-1945 сенелердеки дженк ве халкъымызнынъ сюргюнлиги акъкъында баягъы китап, макъалелер язылса да, тарихта шу девир яхшы беллидир, демеге мумкюн дегиль. Дженк ве сюргюнлик девирлерни теткъикъ этмек, огренмек  ичюн  даа чокъ-чокъ йыллар керек оладжакъ.
Tenqid | Просмотров: 1116 | Добавил: tairk | Дата: 11/03/03 | Комментарии (0)

Генчлиги дженк ве сюргюнлик йылларына расткельген Кязим Батыр Ибраим огълу 1927 сенеси Кучюк-Озенбаш коюнде догъды. Чокъ мешакъатлар башындан кечирген бу инсангъа о девирдеки вакъиалар акъкъында айтып бермеге риджа эттик.
Tenqid | Просмотров: 1111 | Добавил: tairk | Дата: 11/03/03 | Комментарии (0)

Сентябрь 18 куню чыкъкъан «Къырым» газетинде (№ 69-70) Сейяре Меджитованынъ «32 бинъден зияде бильги чокърагъыны топлагъан медений дерья» серлевалы салмакълы макъалеси басылгъан. Оны дикъкъатнен окъудым ве базы бир тюшюнджелеримни окъуйыджыларгъа бильдирмеге ляйыкъ таныдым.
Tenqid | Просмотров: 1021 | Добавил: tairk | Дата: 11/03/03 | Комментарии (0)

Malümat sayısı
Photo: 47
Blog: 2
Ekspeditsiyalarımız: 3
Failler konvolütı: 246
Maqaleler: 115
Qırıtatar folklorı: 238
Guestbook: 713
Akademik lüğatlar
Kitaplarımız

Copyright "Elyazma kitapları" İlmiy araştırma Merkezi © 2024